U Šarbanovac je decenijama običaj da se u ponedeljak naveče po olalioju, koji se zove i čisti ponedeljak, organizuje takozvana Bekrijska slava. Na tu slavu idu samo muški, sprema se obilna večera,piće ko kolko mož da popije , ima i muzika. Od jela se obavezno sprema trljanica od prazi luka i pitije a od mesa ovčije pečenje. Кolačar donosi poseban kolač koji u sredinu ima rupu. Tu se stavi stuk prazi luka koji igra ulogu sveće a na vrh struka se zabode jedna crvena, obavezno ljuta paprika koja igra ulogu plamena. Кolač se postavlja na sto do ulaznih vrata.Pored kolač se stavlja „slatko i voda“ i kašičica da svako ko uđe kusne slatko , pine vodu, ostavi paru na kolač i tek tad ulazi u sobu gde se slavi.
Domaćin, kolačar dočekuje goste i poziva ih da pred ulazak u prostoriju gde se slavi kusnu slatko i pinu vodu jer je slatko ustvari jako sitno samleven koren od ren, dobro zakišeljen i još bolje posoljen a voda je čista komova rakija, ne bojena što ljuća to bolja. Gost uđe, proba slatko, pine vodu stavi pare na kolač i tek tad ulazi. Svaki dolazak je propraćen od strane već pridošlih gostiju a cilj domaćina je da odmah po ulasku gosta podigne raspoloženje tako što prevari one koji ne znaju te il uzmu više slatko il pinu više „ vodu“ a što je propraćeno smehom svih prisutnih. Dešavalo se da se neko zaleti iz neznanja misleći da je stvarno slatko te kusne punu kašiku i tek kad stavi u usta vidi da je ljuto, slano i kiselo te mu domaćin il neko ko se zatekne pored njega brže bolje doda vodu- rakiju “ da protera“ i ovaj ne zna šta je gore, ljut ren il ljuta rakija. Mora da guta, ne sme da pljune jer ga neće prime da uđe a svi prisutni gledaju i smeju se. Osamdesetih je bio slučaj da se gost zamalo ugušio od ljutine i kiseline ali se sve svodi na kraju na šalu i dobro druženje što je i svrha slave.
Кolač se u ranije vreme nije uzimao na samu slavu već se prenosio tako što se najpijanijem kojeg odvedu il odnesu kod kuću, parče kolač i parče sveća-prazi luka odnese kod kuću ujutru kad su svi ukućani ustali, probude ga ako treba , nateraju da toči piće i daje meze i pred svi ukućani mu predaju kolač da i oni vide da je bio najpijaniji. Sada se to preuzima na samoj slavi kad se pojede meze, ne seče se nego lomi a pijani uglavnom budu svi, pa i muzičari. Obaveza novog kolačara je da slavu organizuje naredne godine gde svi koji se opredele da dođu u goste daju pare kao pomoć za organizaciju , ustvari da se ne bi, zbog ne malog finansijskog izdatka ovaj običaj prekinuo. Mogu da se za organizaciju udruže i po nekoliko da bi bilo manje troškova za jednog.
Pare koje se ostavljaju na kolač su namenjene za muziku pošto ponekad može da ne bude dobar bakšiš pa muzičari zabušavaju, neće da sviraju.Zato se na kolač natrpa gomila para da muzika vidi i ima volju da svira jer pare na kolač stavljaju svi a na muziku posle u veselje daje ko hoće.