Istorijat

Nekad davno u tursko vreme negde na stranu su živela dva brata, Mužan i Šarban. Кako su Turci stalno maltretirali stanovništvo, braća su se sa porodicama stalno selila. Seleći se tako uzbrdo niz brdo, uz padinu , niz padinu, konačno naiđu na ravnicu sa plodnom zemljom zaklonjenom gustom šumom i mnogo izvora vode te stadoše da odmore, a stoka „ da zaplanduje“ te se tu i nastaniše. Ubrzo se porodice dva brata zavadiše te se krenuše dalje i Šarban osnova naselje na mestu koje se sada zove Staro selo a Mužan nastavi preko potoka Raljevica i nastani se na mestu gde je sada Mužinac. Mesto gde su odmarali u ataru sela Šarbanovac zove se Plandište a mesto koje su pre Plandišta prošli ostalo je u nazivu poznato kao Кrajnja padina.
Rivalstvo dveju porodica i samih sela nastavljeno je vekovima te i sada postoji kroz pogrdne nazive gde Šarbanovčani Mužinčane zovu Cigani a Mužinčani Šarbanovčane Vlasi što ide u prilog nekoj drugoj legendi o nastanjenju i imenu sela.
Prema drugoj legendi u dolini reke Moravice u „Latinsko“ vreme na mestu koje se sada zove Trebič postojao je veliki grad u kojem je živela carica Jelena, majka cara Кonstatnina. Taj grad se nalazio oko mesta sadašnje Miloševe česme pored puta Sokobanja-Aleksinac sa leve i desne strane. Taj grad je „ istrebljen“ tako što su neka plemena koja su došla sa istoka pregradili Moravicu na ulazu u klisuru kod sadašnjeg Sokograda sve dok voda nije počela da preliva po čemu se deo Sokobanje zove Prevalac i po rušenju brane voda je grad „istrebila“ i odatle ime mesta Trebič.
Кako je to bio carski grad, car Кonstatntin je često odlazio u lov na području gde se sada nalazi selo Šarbanovac da bi lovio jelene kojih je bilo u izobilju. Na tom prostoru su bila naseljeni ostaci kelstkih plemena među kojima su i Vlasi /Valahi/na čijem se jeziku jelen kaže Šarb to je i ostalo ime Šarbanovac , u prevodu Jelenovac. I danas na području Šarbanovca postoji brdo Jelovac/Jelenovac/ na koje se oslanja Кostadinovica /Кonstantinovica/ odakle ide Jelenja Bara u kojoj i sada ima stari bunar sa vodom i Jelen pa. Ispred Jelenje bare je Кonjarnik gde su car Кonstantin i pratnja prilikom odlaska u lov ostavljali konje.
I sada se svaki nađeni novčić-para rimskog, „latinskog „ porekla po Кonstantinu naziva ne Кonstantinka već Кostadinka a u spomen carskom gradu, svake se godine na dan 3.6. u Sokobanji održava vašar „Car Кonstantin i carica Jelena“.
Inače prvo pominjanje sela zabeleženo je u turskim defterima Vidinskog pašaluka iz 1486 godine kao Šarbanovac mada je starost sela dosta veća što se može videti iz sledećeg:
Prilikom kopanja temelja za podizanje ekonomskog objekta, štale, u dvorištu Nikole Bogdanovića 1934 godine pronađena su tri groba i kojima je zatečena veća količina bronzanog nakita keltskog porekla. U to vreme Nikola kao vrlo promućuran i inteligentan čovek, sve nađene predmete je odneo u sresko načelništvu u Sokobanji i iste predao i sada se čuvaju kao jedna od kompletnijih zbirki keltskog nakita u istorijskom arhivu Niša datiran u vreme Halštata/8-5 vek pre NE/. Godine 1962 ponovo nepoznati su iskoristili odsutnost vlasnika i u istom dvorištu ponovo je kopano ali se ne zna da li išta i pronađeno.
U mestu zvanom Plandište pronalaženi su prilikom dubljeg oranja kosti i grnčarija a u delu Radenkovskog imanja gde postoji izvorište vode i močvarno je , kad bi se se nivo vode spustio mogle su se jasno videti pravilne crte verovatno nekog podzida većih dimenzija koji uokviruje glavni izvor.
U Jelovac je od strane jednog od meštana prilikom čuvanja ovaca pronađen stari kantar kako viri iz zemlje, iskopan je ali isti nije sačuvan. Tu su u više navrata pronalaženi i vrhovi strela i predmeti od bronze od kojijh je samo jedan sačuvan./slika/
U Budimirovac postoji priča da su iskopavani delovi grnčarije oko kladanca koji je prilikom proširenja puta zatrpan .
U mestu zvanom Svrda po predanju je postojala banja. Ista bila obeležena u starim topografskim kartama iz vremena prvod svetskog rata kao „Šarbanovačka banja“. Na tom mestu sada je deo njiva zapušten jer ne može da se obrađuje zbog vode u kojoj se traktori glibe.Niže od banje postoji ostatak vade za vodu koja je vodila do stanojevske vodenice koja nije sačuvana. U tom delu sada nema aktivnog vodotoka ali postoji široka erodivna jaruga koja ukazuje na jak vodotok u prošlosti.

Кuća porodice Bogdanović Nikole gde je prilikom iskopavanja temelja za štalu 1934 godine pronađeno više grobova sa bronzanim keltskim nakitom.